Ono što je za nas užas, za decu ne mora biti. Išli smo kod seke u posetu, da dečaci postanu svesni gubitka. Da je obeležje tu, tu dođemo da nađemo mir, a duša je negde na sigurnom. Grobljem se prolama dečja graja. Matej trčakara okolo. Simeon vidi da Nađa ima ispred sebe drugaricu, još jedna beba. Ima i slika, lepa je, buckasta. Ljubi sliku drugarice i mazi. Ja kažem: "Vidite, nije seka sama gore". Simeon obema ostavlja dečje sličice, slaže ih pažljivo uz krstove. Ja kažem: "Eto, i seka će se menjati gore s drugaricom, kao vi ovde". Njima to izmami osmeh. Nastavljaju da idu okolo, bezbrižni. Mene boli, ali znam da je dobro što im ne potiskujemo emocije, ne negiramo gubitak. *** Kažu da je rani gubitak dragih osoba i način na koji te bližnji nauče da se s tim gubitkom nosiš od presudne važnosti za emotivno stanje kasnije, za to kako ćemo podnositi prekide, raskide, bitne i manje bitne. I verujte, sve je bitno, od sitnih gubitaka kad se iskradete da dete ne vidi kako ne bi plakalo (dete to shvata i kao izdaju i kao gubitak), do velikih, kao što je naš. Ako se rani gubitak negira, potisne, on ostavi posledice kad čovek odraste. Nažalost, o tome sam morala istraživati dosta u više navrata, svaki put kad se Nađa borila za život s malim šansama, a bilo ih je, neću brojati. Da, Nađa nas je mnogo naučila, i uči još uvek. Ja sam to veče nakon zajedničke posete zaspala s velikim bolom u grudima, ali grudva između je bila malo lakša jer gore negde dva anđela razmenjuju sličice. Nema igala, nema aparata... . . . #nađa #inmemoriam #nađakatana #decjabolnica #novisad #price #porodica #ljubav #sepsa #tiktok #tiktokbaby #mijelomeningokela #medicina