Odnet je iz spvaće sobe najvažniji pokazatelj da smo pored dva dečaka imali i bebu-devojčicu. Odnet je beli krevetac s roze posteljinom. Koliko god mi je bilo teško spavati pored praznog kreveca, milion puta je teže sad kad ga uopšte nema. Videla sam danas tu prazninu kad sam došla s posla i bujica iz mene, dugo držana unutra, krenula je. Stigao nam je i ugradni garderober, napravljen od ostave. Trebalo je da bude za Nađine i moje stvari, gornja šipka za moje, donja za Nađinih, preko 20 haljinica. I tu je praznina. Previše njih za kratko vreme. Pokretači, nižu se... Sretnem tih dana docimerku s patologije trudnoće i kasnije iz dečje bolnice jer su nam bebe bile jedna pored druge na intenzivnoj. Trudna je opet, s velikim stomakom i lepa, oko nje trčkara bebac Nađinog uzrasta. Plakale smo, pričale, grlile se tih par minuta. Vratilo mi se sve s početka, Betanija, intenzivna, ali shvatila sam da, pored svega što mi se desilo, svih strahova, umem da se radujem novim trudnoćama, a mislila sam da to neću moći tako lako. Praznina pored bračnog kreveta, i ona u garderoberu- znam da šta god stavila na ta mesta, neće biti dovoljno dobro. Neke praznine ne mogu se popuniti. Mogu se samo otplakati, ublažiti. Te praznine kod mene malo je ublažio susret s cimerkom i moja radost još jednom velikom stomaku. . . . . #decjabolnica #nadjakatana #momblogger #momlife #bebe #trudnoća #porodica #inmemoriam #momslife #književnost #psihologija #price #tiktokmom #spinabifida